Обичаји традиција и језик Рома и Ромкиња

Добар дан – lačho đes

Обичаји традиција и језик Рома и Ромкиња

Како би смо умањили дискриминацију потребно је упознати основну културу једних народа и на тај начин даће се велики допринос разбијању предрасуда о Ромима. Представљамо кроз причу песму и текст основну ромску кутлуру и обичаје .

Дан Рома је Међународни дан Рома је дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се Роми суочавају. Четвртог Светског ромског конгреса Међународне ромске уније (IRU),

у спомен на први већи међународни сусрет ромских представника који је одржан у Chelsfieldu крај Лондона 7—12. априла 1971. године. На том је конгресу донесена одлука о ромској химни за коју је изабрана песма Ђелем, ђелем (ромски: Ишао сам, ишао) и одлука о застави за коју је одабрана плаво-зелена двобојница с црвеним точком у средини, симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје.

 

Долазим, долазим

Ђелем, ђелем лунгоне дромеја

Маладилем шукаре ромеја

Ђелем, ђелем лунгоне дромеја

Маладилем шукаре ромеја

 

Ај ромале, ај чавале

Ај ромале, ај чавале

 

Катар авен амаре чавале

Андре царе катхаре букаре?

 

Ала волив лаће кале јакха,

Кај си кале сар дуј кале дракха

 

Ћимдем лаће лоло дикхло турско

Кај воливла ачхел латер пусто

 

——————————

 

Долазим, долазим далеким путевима

Срећем драге цигане

Долазим, Долазим далеким путовима

Срећем драге цигане

 

Ај цигани, ај људи

Ај цигани, ај људи

 

Одакле долазите наши људи

унутар черги одакле гладујете?

 

Што волим њене црне очи

Које су црне као два црна зрна грожђа

 

Купујем јој црвени турски шал (мараму)

Који, када ме престане волети, ће бити пуштен

Djelem, djelem

Đelem, đelem lungone dromeja,

maladilem šukare Romeja

Đelem, đelem lungone dromeja,

maladilem šukare Romeja

 

Haj Romale, haj čavale

Haj Romale, haj čavale

 

Katar aven amare čavale

Andre care kathare bukare

 

Ala voliv laće kale jakha,

Kaj si kale sar duj kale drakha

 

Ćimdem laće lolo dikhlo tursko,

Kaj volivla ačhel latar pusto

 

Ромски језик- “Romani čhib”, припада индијском језичном стаблу. Произашао је из Пракрита, средње фазе индијског језика, који води порекло из Санскрита. Северозападни огранци ових језика су “хинди језици” који су најближи сродници данашњег ромског језика. У протеклих петнаестак векова  ромске дијаспоре,  овај језик се раширио по читавом свету, тако да је веома тешко наћи земљу у којој нема Рома а тиме и њиховог језика. Језици  и народи  у чијем окружењу живе Роми снажно су утицали на то да је ромски језик, у великој мери, измени у односу на  онај језик који је коришћен у време боравка у прадомовини. Фонетски систем ромског језика подразумева 37 фонема (и ако и их услед утицаја других језичких окружења и разлика у дијалект има много више). Користи се Вуков принцип „Пиши као што говориш – читај као што је написано“ Заступљени дијалекти у Србији су арлијски и гурбетски. У поређењу са српским писмом у ромском се користе свих тридесет слова која се користе у српском језику, плус седам а то су: Čh čh; Ćh ćh; Kh kh; Ph ph; Th th; Rr rr; î. Добро јутро – lačhi detarin 

 

Бибијака се слави у марту, трећа недеља од белих поклада . Роми са својим пријатељима посећују благородно дрво , где уз звуке песме и музике  прослављају срећан дан , где је обичај да се запали свећа и помоли се за здравље свих укућана Бибијака се слави око неке воћке, обично крушке, која се онда назива Биби, по богињи. Пре прославе дрво се украшава цвећем и црвеним тракама а на дан светковине на земљу око дрвета стави се посна храна (риба, пиринач, пасуљ, итд.) и алкохолна пића. Светковина почиње паљењем свећа и певањем молитава “За здравље Бибијаке и срећу Рома”. Онда домаћин славе (сваке године други) служи мушкарце, жене и децу храном и пићем. Они га благосиљају, а он им благослов узвраћа. Онда људи одлазе кућама и настављају славље до мрака, када се сви окупљају на вечери код домаћина прославе.

 

Ђурђевдан

Ђурђевдан,  је 06.маја . Прво се глава породице захваљује Богу што их је сачувао у току зиме а затим окреће јагње у правцу сунца и нуди му воду да га напоји Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи. Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре. Такође, оплету се венчићи од „ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.[3]

Главни обичаји су:

• плетење венаца од биља
• умивање биљем
• купање на реци

 

Ромска Нова година се слави од  13. јануара увече до 17. јануара. Зове се Василица (Васили) и уједно је и верски празник. Василица (Васили) је празник свих Рома у Србији. Слави се 14. јануара на дан Светог Василија Великог. То је православна Нова година. Иако су стари Роми муслиманске вероисповести, овај празник славе по традицији која потиче још из периода доласка Турака на ове просторе, када су Роми били православне вероисповести. Василицу дочекујемо испред цркве у поноћ, када уједно наступа и Православна Нова година. Пошто је и Мали Божић данас, сламу која је остала од Божића износимо вани и китимо воћке како би ова година била напредна. За Василицу припремамо мало богатију вечеру него иначе и током дана боравимо код куће, славимо у миру, породично. Касније  долазе пријатељи и родбина, једни другима честита се  Василица и у опуштеној, веселој атмосфери се дружи.

 

Рамазански бајрам, један је од два најважнија празника у исламском календару и за ромску заједницу . Празник почиње посебним бајрам – намазом, којег обавља цијела заједница заједно на вањском отвореном простору који се зове мусалла. У великим градовима бајрам – намаз се такође обавља у централним џамијама.

На бајрамско јутро обичај је да сви чланови породице рано устану и припремају се за одлазак у џамију. Посебан вјерски прилог који се зове зекат ал-фитр (витре) даје се овом пригодом. Заекатул  – фитр се састоји од одређене мјере жита за сваког члана домаћинства (или његова еквивалентна вриједност). Прослављање Рамазанског бајрама уобичајено траје три дана.

Важан елемент Бајрама је и његова јавна манифестација – обављање намаза, лијепо облачење, посјета родбини и пријатељима, честитању усмено или писмено.Неколико дана пред Бајрам муслимани темељито чисте и уређују своје куће, станове, авлије и улице, спемају колаче.

Први дан Бајрама се проводи у кругу породице која се окупља код најстаријих чланова, други дан се обилазе мезарја (гробља), те се уједно обележава и као Дан шехида (палих бораца). Трећи дан предвиђен је за дружење с пријатељима и познаницима, а у традицији је укорењено да се склапају пријатељства. Рамазанском бајраму претходи  тридесетодвни  пост, током којег су се вјерници уздржавали од хране и пића од зоре до заласка сунца, лоших мисли и дјела.

Ријеч рамазан изворно је значила „велика врелина“, што је опис који потиче из предисламског соларног календара.