Да су сами изабрали „живот да живе у њиховом животном стилу“ што се мисли да не воле да раде, да не желе да се образују и да су навикли да се рано удају млади.
То показује да ли су Роми прихваћени и колико смо далеко још од прихватања ромске заједнице као чланове друштва у коме живимо.
Понекад за увиђај слике о ромској заједници су заслужни и медији , који исказују да друштво на тај начин ствара стереотипе и гради предрасуде о Ромима. Долази до неједнакости и неједнаког положаја у друштву што популаризовано зовемо дискриминација.
Да би смо спречили дискриминацију и реаговали на ,,аутизам,, друштва о размишљању каква је ромска заједница , без обзира на карактеристике традиције,етничке, културне и националне вредности потребно је поштовање системских решења.
Забрана дискриминације према закону, Помоћи једној групи која поседује своје аутентичне етничке, националне и културне карактеристике и традиције, што је свакако случај са Ромима, подразумева да се пре свега те посебности поштују и да се у њиховим оквирима тражи системско решење.
ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Претходно је већ речено да је забрана дискриминације Уставом зајамчено људско право.
Члан 21. Устава Републике Србије забрањује дискриминацију и утврђује:
1) да су пред уставом и законом сви једнаки;
2) да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације;
3) да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна,
по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или фи зичког инвалидитета.Треба поменути члан 76. Устава Републике Србије, који забрањује дискриминацију националних мањина.
Њиме је утврђено да се „припадницима националних мањина гарантује равноправност пред законом и једнака законска заштита“, те да је забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини.